Hmmm...pa recimo neki roman...by Ina... ;)

Evo za početak ovoliko,ako neko želi još neka kaže.

Oduvek sam imala sve što poželim. Roditelje koji
me obožavajul,neguju kao jedino dete,ali imala sam i stariju sestru,ne
mnogo stariju,samo nekoliko meseci. Tačnije deset,dakle nismo bile ni
godinu dana razmaknute. Oduvek smo se u svemu slagale iako smo bile
skroz drugačije,počevši od izgleda,pa do naravi. Ona se oblačila veoma
raskošno,uvek je imala samo najskuplju odeću,imala je veoma nezgodnu
narav,bila je materijalista,bila je omiljena kod momaka i svi su joj se
uvek udvarali. Njena duga plava kosa uvek je bila puštena,plavi uvojci
njene kose protezali su se sve do njene zadnjice. Oduvek sam bila
ljubomorna na nju,ali to nikad nisam pokazivala. Za razliku od moje
uvek uglađene sestre,ja sam izgledala kao neko ko se drogira. Imala sam
kosu kao seno,tamno smeđe boje,uvek sam je vezala u rep ili skupljala u
punđu. Oblačila sam pocepane farmerke i jednostavne majice. Umela sam
jako lepo da pevam i to je jedino što mi se dopadalo kod mene. Već pet
godina pevam u jednom bendu. Od mnogobrojnih razlika između nas dve
najviše se iskazivala razlika u ličnostima. Ja sam bila osoba
zatvorenog tipa i jedva sam imala više od pet prijatelja,dok je ona
bila ličnost otvorenog tipa,imala je mnogo prijatelja. Uvek su nam se
dopadali različiti momci,što je bilo dobro,jer nam se nikada neće
dopadati isti momci. Ona je bila već jedno pet godina u srećnoj vezi sa
svojim dečkom,čak su se i verili. Ona je cvetala i to me je jako
radovalo.
***
Napolju je bio
idealan dan za šetnju. Moja sestra je bila u gradu sa
prijateljicama,prijatelji iz benda,ujedno i moji najbolji ortaci su
bili zauzeti,pa sam odlučila da sama izađem u šetnju. Odlučila sam da
odem malo do jezera što sam i učinila. Divila sam se prirodi. Bilo je
proleće,moje najdraže godišnje doba,drveće je bilo pokriveno zelenim
lišćem,trava je takođe bila zelena,a ponegde su se pojavljivali
proletni cvetovi raznih boja. Nikada ranije nisam razmišljala o tome
kako je priroda lepa u proleće. Išla sam sa veselim osmehom na licu.
Toliko sam se zanela da nisam ni primetila da sam otišla duboko u
šumu,gde nije bilo nikoga. Taman kad sam se okrenula i krenula
nazad,kako bi mogla da se vratim kući,začula sam vrisak.